Roditelji često postavljaju pitanje: „Kada će moje dete progovoriti?“ Međutim, pitanje koje treba da postavimo jeste: „Šta mogu da učinim da detetu omogućim optimalne uslove da progovori?“ Jer progovaranje nije magija – to je rezultat svakodnevnih, ponavljajućih interakcija u sigurnom i podsticajnom okruženju.
Dečiji mozak je neverovatno prilagodljiv – najintenzivnije se razvija upravo u prve tri godine. Tada mozak najbrže formira nove veze između neurona. Što više kvalitetnih podsticaja dete primi kroz igru, govor i kontakt, to će se više neuronskih puteva formirati – a oni su osnova za razumevanje jezika i kasnije, za govor.
Odnos roditelj-dete
Govor ne nastaje u tišini. On se razvija u kontaktu, u osmehu, u imitaciji, u igri. Roditelj je prvi i najvažniji model za dete. Detetov mozak je „sunđer“ – ali ne upija sve, već ono što je emocionalno obojeno, što je ponovljeno, i što dolazi iz odnosa poverenja.
Bez obzira na to koliko „igračaka priča“, nijedna ne može da zameni kontakt oči u oči, pažljivo slušanje i razgovor. Upravo tu se dešava najnežniji deo stimulacije – onaj koji vodi do progovaranja. Ekrani ne daju ovu vrstu stimulacije. Naprotiv, pružaju štetnu hiperstimulaciju, izolujući dete od okruženja.
Rani razvoj mora biti usmeren na upoznavanje i građenje ovog odnosa. Kroz sigurnost i poverenje nastale u njemu, dete će imati osnovu koja je važna za usvajanje govora i jezika. Roditelj pored ovih činioca u odnos unosi i model govora koji će dete usvojiti samo ako je motivisano – a to biva samo ukoliko je ovaj odnos pozitivan.
Kako dete progovara?
Progovaranje nije trenutak – to je proces koji traje i koji počinje mnogo pre prve izgovorene reči. Mnogi roditelji misle da dete „progovara“ kada izgovori svoju prvu smisleno upotrebljenu reč – ali to je samo vidljivi vrh ledenog brega. Pravi govorno-jezički razvoj počinje mnogo ranije, čak od rođenja, i prolazi kroz važne faze. Složićemo se da neverbalni razvoj prethodi ali se javlja i simultano sa verbalnim.
Govor je najviši nivo komunikacije, ali mu prethodi niz važnih veština:
- kontakt očima,
- gestikulacija i pokazivanje,
- imitirajuće ponašanje,
- pažnja i slušanje,
Govor zavisi od razvoja socijalnih, kognitivnih i motoričkih sposobnosti.
Upravo će one doprineti tome da dete bude motivisano i započne imitaciju modela (roditelja) koja će se jednoga dana razviti u prvu reč.
Ako dete ne koristi reči, ali aktivno pokazuje, gestikulira, prati pogled i pokušava da se izrazi, to su dobri pokazatelji da komunikacija postoji i da će se govor razviti uz odgovarajuću stimulaciju.
Ako, međutim, dete deluje kao da „nije zainteresovano“, ne traži, ne oponaša, ne reaguje – važno je obratiti se logopedu što ranije.
Šta mogu da učinim da podstaknem progovaranje?
Roditelji često zamišljaju „govornu stimulaciju“ kao nešto komplikovano, što zahteva posebne vežbe, materijale ili veštinu. U stvarnosti, najefikasniji podsticaji za razvoj govora dešavaju se upravo u običnim, svakodnevnim situacijama – kada presvlačimo dete, spremamo obrok, šetamo, ili se igramo.
Detetu je važno šta Vi radite i govorite dok ste zajedno. U tome je moć ranog razvoja: dete ne uči govor pasivno, već kroz živu, emocionalnu i ponavljajuću interakciju.
Ove strategije nisu lek, niti zamena za logopedski rad kod deteta koje ima poteškoće – ali su osnova stimulacije koja svakom detetu, bez obzira na njegov razvojni profil, pruža najbolje moguće uslove da progovori i razvije jezik.
Najvažnije? Doslednost i prisutnost. Ne tražimo savršenstvo, tražimo povezanost.
Postoje strategije kojima se koristimo kako bismo podstaknuli jezički razvoj u svakodnevnici. Opširno i uz primere o njima govorimo u knjizi “Reci mi” koja je dostupna u fizičkoj i elektronskoj kopiji na sajtu.
Takođe, dostupan je Program za roditelje “Prve reči – trajni uticaj” koji opisuje razvoj govora, prekretnice i način podržavanja razvoja na različitim uzrastima.
Ako imate dilemu da li dete „kasni“ u govoru – ne čekajte „do treće“. Rana intervencija daje najbolje rezultate upravo zato što mozak u tom periodu najbrže uči.
Zato: govorimo, imitiramo, osluškujemo i povezujemo se. Progovaranje nije samo jezički čin – to je najlepši izraz odnosa i ljubavi.
Foto: Canva