Kada dete progovori, odnosno, kada se javi prva reč, vremenom se broj reči koje upotrebljava povećava i stvaraju se veze koje su neophodne kako bi se jednog dana javila rečenica (18-24 meseci). Ukoliko pomenemo razvoj rečnika ili vokabulara, većinom odmah pomislimo na to koliko reči dete izgovara. Meðutim, to nije jedini rečnik koji postoji.
Šta je receptivni, a šta ekspresivni rečnik?
Receptivni rečnik predstavlja fond reči koje dete razume. Sa druge strane, u ekspresivni rečnik ubrajamo reči koje dete koristi, izgovara. Jezičkim razvojem, od prvog dana, bogati se kako receptivni tako i ekspresivni rečnik. Meðutim, da bi reč završila u ekspresivnom rečniku, mora najpre biti u receptivnom. Dakle, da bi dete moglo da koristi odreðenu reč, prvo mora da je razume.
Kako se rečnik razvija?
Od prvog dana, dete je prijemčivo za stimulaciju. Bebama govorimo, pokazujemo nove pojmove, slike, čitamo slikovnice i na ovaj način gradimo razumevanje pojmova. Komunikacijom koja je deo svakodnevnice, dete usvaja jezik. Svaki novi pojam koji želimo da bude usvojen mora biti prikazan mnogo puta, odnosno ponovljen. Recimo, ukoliko je u pitanju reč “lopta”, koristićemo različite situacije igre loptom da reč prezentujemo uz pojam, ponavljati mnogo puta i menjati intonaciju uz tip rečenice, odnosno:
“Pogledaj, lopta!”
“Daj loptu, hvala.”
“Hmm gde je lopta? Je l’ to lopta?”
Slikovnice i knjige sa ilustracijama odličan su izvor različitih pojmova, najčešće kategorizovanih (igračke, životinje, vozila itd). Svakodnevnim negovanjem navike čitanja sa bebom, od prvih meseci, stimuliše se razvoj rečnika.
Vremenom, dete sazreva, a zajedno sa njim i jezički iskaz postaje bogatiji. Kada doðe u tu fazu, dete postavlja različita pitanja o okruženju i na taj način dobija informacije o novim pojmovima koje postepeno usvaja. Izlaganje različitim situacijama, mestima, a samim tim i pojmovima, uz to i razgovorom o istim, podstiče se bogaćenje vokabulara.
Više saveta i konkretnih primera za razvoj rečnika možete pronaći u Priručniku – RECI MI.
Kada dete razume, a ne izgovara reč
Često u praksi kod dece koja imaju manji fond u ekspresivnom rečniku od očekivanog, čujemo od roditelja da ta deca zaista sve razumeju, ali ne govore. Prvo, važno je sa logopedom ustanoviti da li dete zaista razume datu reč, da li je razumevanje prisutno kada je reč prikazana kroz različite kontekste, u odvojenim situacijama.
Kada je utvrðeno da dete razume reč, dalje se očekuje da će je produkovati, kada bude na tom nivou imitacije. Kako bi se obezbedila adekvatna stimulacija u ovom periodu, važno je posavetovati se sa logopedom.
Koliko reči dete treba da ima u rečniku?
| 9-12 meseci | Dete ima 3-5 reči u svom aktivnom rečniku, sa 12 meseci razume jednostavne naloge. |
| 12-17 meseci | Aktivan rečnik od minimum 5-6 reči, razume mnogo više. |
| 18 meseci | Očekujemo da dete izgovara oko 20 reči. |
| 2 godine | Kompletan rečnik sadrži i do 200 reči (eskpresivni + receptivni). Reči se kombinuju u fraze. |
| 3 godine | Očekuje se da dete upotrebljava oko 300 reči u aktivnom rečniku. Ovaj broj varira, tako da možemo reći da je očekivani opseg 300-1000 reči. |
| 4 godine | Vokabular broji 1000 reči koje dete pravilno izgovara i upotrebljava u složenoj rečenici. |
Foto: Canva